apns

Dragi prijatelji,

U ime Smart Kolektiva pozivamo vas da predložite svoje ideje i uključite se u akciju Uradi nešto!
Obavestite svoje saradnike i prijatelje jer sada svako od njih može da uradi nešto što je dobro za zajednicu.

Uradi nešto! je web platforma koju je pokrenula kompanija Telekom Srbija kao mehanizam dugoročne podrške građanskom aktivizmu u Srbiji. Koncept web platforme Uradi nešto! osmišljen je kako bi motivisao građane da osmisle projekat kojim će konstruktivno promeniti nešto nabolje u svom neposrednom okruženju.

Pojedinci, udruženja ili institucije koji predlože projekte za poboljšanje uslova života, svog okruženja, unapređenje infrastrukture, socijalne inkluzije, kulture, obrazovanja, i  osvoje najviše glasova, dobiće potrebna sredstva za realizaciju.

Za jedan projekat može biti izdvojeno najviše 500.000 dinara, dok ukupan budžet za prvi ciklus konkursa iznosi 4 miliona dinara. Telekom Srbija planira da dva puta godišnje organizuje konkurs na kom će građani moći da prijavljuju svoje projekte.

Za svaku dobru ideju, potrebno je osmisliti neophodne korake - realno isplanirati sredstva, uverljivo objasniti ideju putem amaterskog video snimka ili slideshow prezentacije i prijaviti je na portalu www.uradinesto.rs do 3. juna. Pobednike će izabrati posetioci portala koji će preko svojih registrovanih naloga, nakon isteka prijavnog roka, od 11. do 24. juna. glasati za najinventivnije i najsvrsishodnije predloge.

Konkurs Uradi nešto! osmišljen je kako bi građanima omogućio da urade nešto u šta oni veruju, a što istovremeno dopinosi pozitivnoj promeni u sredini u kojoj žive.

Kada radiš za sebe, to je posao. Kada uradiš nešto za druge, to je delo. 
Аko želiš da deluješ u korist zajednice, tu smo da te podržimo.
Zajedno za zajednicu, ti i Telekom Srbija.

Kako navode AFP i EurActiv, kriza u zoni evra i mere štednje koje je najavila većina evropskih zemalja narušiće modele socijalne zaštite koji su uspostavljeni u Evropi posle Drugog svetskog rata. Prema mišljenju ekonomista, ovi modeli moraju da se reformišu da bi se ekonomija oporavila. Evropska komisija, međutim, upozorava da je više od 20% građana EU izloženo siromaštvu, kao i da se i u zemljama sa razvijenom socijalnom zaštitom produbljuju nejednakosti i povećava rizik od siromaštva. Neki stručnjaci smatraju da je došao kraj državi socijalnog blagostanja, a drugi da će sistemi socijalne zaštite u EU opstati ali da će izdvajanja biti usmerena na one kojima je pomoć zaista najpotrebnija.

Reforme penzionog sistema, smanjenje socijalnih davanja, zamrzavanje penzija, smanjenje zdravstvenog osiguranja - mere štednje koje već više od godinu dana objavljuju vlade članica evro zone zamenile su tradicionalna socijalna izdvajanja u članicama EU.

Članice EU se, međutim, ne odlučaju u istoj meri i da na isti način smanje socijalna izdvajanja. U Francuskoj je, osim penzione reforme, vlada za sada najavila da će socijalna davanja za pomoć porodici, poput dečijeg dodatka, biti manja nego što je bilo predviđeno 2012. U Irskoj je smanjena pomoć u oblasti zdravstva i stanovanja. U Portugaliji izdvajanja za pomoć porodici su smanjena za 25%. U Italiji je socijalna pomoć uopšte smanjena, a u Španiji je ukinuta pomoć za novorođenu decu, navodi ekonomista u francuskom institutu za praćnje ekonomskih kretanja (OFCE) Anri Sterdinijak (Henru Sterdyniak).

U Italiji, vlada premijera Marija Montija treblao bi, takođe, da reformiše tržište rada po ugledu na danski model koji omogućava veću fleksibilnost i istvoremeno sigurnost. Ekonomista na Huboltovom univerzitetu u Berlinu Mihael Burda smatra da bi mnoge evropske zemlje trebalo da se ugledaju na skandinavski model. "On tako dobro funkcioniše jer kombinuje elemente socijalne države sa liberalizmom", navodi on.

Ali u zemljama koje su najteže pogođene dužničkom krizom, reforma socijalne zaštite mogla bi biti drastičnija. U Grčkoj ili Portugaliji "državni sistemi su praktično u stečaju i zemlje se okreću liberalnijim sistemima, bez sigurnosne mreže, u kojima su najranjiviji" delovi stanovništva upravo izloženi riziku da ostanu bez pomoći, navodi Bazu.

"Nismo svedoci kraja države socijalnog blagostanja ali jesmo njene degradacije", tvrdi Sterdinijak. "A kada smanjimo izdvajanja za novorođenčad u Španiji, koja ima veliki problem sa natalitetom, pucamo sebi u nogu", navodi on.

Prema njegovim rečima, socijalna zaštita je deo identiteta Evrope i nema nikakvih razloga da se ona dovodi u pitanje. "Upravo suprotno, potrebno je preduzeti mere kako bi se nastavilo njeno finansiranje", navodi Sterdinijak.

Kako prenosi Euractiv, najsiromašniji u EU moći će još dve godine da dobijaju pomoć u hrani iz evropskih fondova. To je omogućio kompromis koji su postigle zemlje članice, pre svega Francuska i Nemačka, o programu vrednom blizu 500 miliona evra, za koji je postojala opasnost da će već ove zime biti smanjen za 80%. Program koristi oko 18 miliona najsiromašnijih građana Unije preko banaka hrane i narodnih kuhinja u svojim zemljama. Kompromis, međutim, predviđa da se novac budžeta EU od 2014. više ne koristi za socijalnu pomoć, koja je u nadležnosti država članica.

Evropska komisija je saopštila da želi da nastavi sa programom pomoći u hrani za najsiromašnije, čiji fond je smanjen pet puta, sa 500 na 113 miliona evra, nakon što je manja grupa članica, predvođena Nemačkom i Švedskom zatražila mišljenje Evropskog suda pravde o osnovnom cilju ovog programa.

Program za pomoć u hrani najsiromašnijima postoji 20-ak godina i koristi ga 20 od 27 članica EU. Do sada se program finansirao iz budžeta poljoprivredne politike u iznosu od 1% ukupnih sredstava, odnosno 500 miliona evra. Zemlje pomoć dele udruženjima koja pomoć raspodeljuju korisnicima. Ovaj program u EU svake godine koristi oko 18 miliona ljudi.

Kada je program nastao, deljene su namirnice iz zaliha, ali su u međuvremenu zalihe smanjene, a broj ljudi kojima je pomoć potrebna je povećan, pa se i program tome prilagodio. Upravo to je bio povod da Nemačka, uz podršku Švedske, uloži žalbu Evropskom sudu pravde, navodeći da se za običnu socijalnu pomoć koristi novac poljoprivredne politike, iako je program izgubio vezu sa poljoprivrednom politikom. Evropski sud je u aprilu dao za pravo Nemačkoj, a Komisija nije uložila žalbu.

Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ (Dacian Ciolos) je istakao da je ovakvo ponašanje dokaz egoizma u EU kojoj je u vremenu krize potrebna solidarnost. Prema njegovom mišljenju, program namirnica za najsiromašnije "je mnogo više od obične socijalne pomoći. On je u skladu sa ciljem evropske poljoprivredne politike da se svim građanima EU obezbedi hrana". Pobornici ovog programa ističu da je nepravedno pomagati opstanak banaka, a ne pomagati siromašne.

S druge strane, ključni argument protivnika programa pomoći u hrani je da, kako su istakli švedski ministar i nemačka ministarka poljoprivrede, ne žele socijalnu politiku na evropskom nivou i da je pomoć siromašnima zadatak država i teret nacionalnih budžeta. Zemlje koje se protive finansiranju ovog programa su Luksemburg, Nemačka, Švedska, Velika Britanija, Danska, Češka i Holandija.

Kako prenosi Euroactiv u Srbiji, najveći korisnici programa pomoći u hrani su Italija (100,65 miliona evra), Poljska (75), Španija (74,7), Francuska (72,7 miliona) i Rumunija (49,6). Slede Portugalija (20,5), Grčka (20 miliona), Mađarska (14 miliona), Bugarska (11 miliona), Belgija (10,9), Litvanija (7,78), Letonija (6,7), Finska (5,7), Slovačka (4,8 miliona) i Slovenija (2,4 miliona).

Najmanji korisnici su Irska (1,2) i četiri zemlje koje dobijaju ispod milion evra - Estonija (782,938), Malta (649.243), Češka (120.462) i Luksemburg (107.483).

Poljski ministar poljoprivrede, čija zemlja predsedava EU, nije isključio mogućnost da se to pitanje podigne na nivo šefa država i vlada koji će se sastati 23. decembra u Briselu.

Pomoć u hrani u Srbiji se sprovodi kroz narodne kuhinje, kojih nema dovoljno. Prema podacima Crvenog Krsta Srbije u narodnim kuhinjama se hrani 30.000 građana, od čega 6.250 dece. Potrebe su, međutim, mnogo veće, ali mnoge opštine nemaju sredstava da održavaju ovaj oblik pomoći najugroženijima. Na ovaj problem je već skrenuta pažnja javnosti - zbog nedostatka novca narodne kuhinje ne mogu da pokriju potrebe svih korisnika, a u nekim gradovima su i ugašene.